Protein je glavni u prehrani mišića. Ako pričamo o proteinu kao suplementu onda je on sam početak i osnova za sve jer je u svakom slučaju najbitnije prehraniti i očuvati mišiće a u tome vam proteinski preparati svakako mogu pomoći. Oni su tu da popune unos proteina ako ga nemamo dovoljno kroz ishranu. Naročito u zavisnosti od napora,stresa i željenog cilja podiže se i neophopdna količina proteina da se sve to isprati. Osim toga za period odmah nakon treninga poželjnije je uneti protein kao suplement jer je njihova brzina apsorpcije velika,a tada nam to igra veoma bitnu ulogu.

Proteini su osnovne gradivne materije svakog tkiva u organizmu. Oni su makromolekuli aminokiselina ( molekuli sa preko 100 aminokiselina medjusobno vezanih peptidnim vezama). Bez proteina nema funkcionisanja nervnog sistema, nema imuniteta, dakle, nema života. Proteini ulaze u sastav svih mišića kostiju, kože, unutrašnjih organa i dr., regulišu aktivnost ćelija, kao i brzinu svih biohemijskih reakcija, imaju i zaštitnu i transportnu ulogu, ali, svakako, ono što je nama najbitnije, je njihova gradivna uloga. Zbog svega pomenutog, neophodno je obezbediti organizmu dovoljnu količinu proteina. Za naše telo su značajne 23 amino kiseline. Od njih telo može proizvesti 15 tzv. neesencijalnih, a preostalih 8 - koje nazivamo esencijalnim - telo mora uneti putem hrane.

Proteini se apsorbuju u tankom crevu u vidu aminokiselina, dipeptida i, retko, polipeptida. Apsorpcija se obavlja aktivnim transportom, što znači da je potrebna i energija da bi se proteini apsorbovali.

Postoje više vrsta proteina i zavisno od aminokiselinskog sastava u njima tako i nose neke svoje odredjene karakteristike kao što su brzina apsorpcije i slično. Tako da imamo protein surutke (čuveni whey protein), protein iz jaja (albumin), protein iz sira (kazein), protein govedine... Od proteina biljnog porekla tu su proteini soje,graška,pirinča, pšenice... Od svih njih n ajbrži po brzini apsorpcije jeste protein surutke zbog čega se i posebno izdvojio kao najbitniji proizvod za nakon treninga.

Protein surutke (whey protein)

Surutka (whey) se dobija iz mleka pri procesu sirenja kao produkt koji uz dobijeni sir ostaje. Na osnovu aminokiselinskog sastava u proteinu surutke dolazi se do zaključka da ovaj protein sadrži sve esencijalne aminokiseline i da sadrži najviše BCAA aminokiselina (aminokiselina razgranatog lanca). Takodje njegova bioraspoloživost je najveća što znači da najefikasnije dolazi do delova organizma gde su potrebni, zbog čega i spadaju u „najbrže“ proteine tj u proteine sa najbržom apsorpcijom.

Zbog svog aminokiselinskog sastava a narfočito zato što sadrži u velikoj meri BCAA aminokiselina koje se metabolišu u samim mišićima pa su jako bitne, i takodje zbog prisustva glutamina whey protein čini da su sportisti spremniji,i zaštićeniji.

Postoje tri oblika whey proteina i to su:

1. koncentrat

2. izolat i

3. hidrolizati

Koncentrati su proteini u kojima se procenat proteina kreće od 65-85% u zavisnosti od proizvodjača. Tehnološkim putem pri dobijanju koncentrata otklanja se veći deo masti i šečera, tako da u proizvodu ostaje vrlo mali procenat istih. 

Izolati u okviru svoje podele imaju još jednu podelu na osnovu postupka kojim su izolovani. Pa tako imamo izolate whey proteina a)dobijene jonoizmenjevačima i b) dibijene ultramikrofiltracijom

a) Izolat whey proteina dobijen jonoizmenjivačima je protein pri čijem se postupku izolacije izvuku skoro samo proteini. Procenat proteina u ovim proizvodima jeste 88-92%. Pri ovom postupku se menja struktura samog proteina ali i dalje je tu kvalitet i visok % proteina

b) Izolat whey proteina dobijen mikrofiltracijom je najčistiji proteinski preparat i procenat proteina u ovim proizvodima se kreće od 92-95%. Za razliku od prethodnog postupka pri ovom postupku izolovanja proteina ne dolazi do promene strukture samog proteina. Takodje ne sadrzi nečistoće , a ima veći sadržaj BCAA aminokiselina i kalcijuma. On kao takav je najčešći izbor ljudi koji strogo vode računa o unosu ugljenih hidrata, masti i svih koji su na dijeti i žele izgradnju čiste mišićne mase bez rizika za nanošenje potkožnih masti.

Hidrolizati whey proteina su već poluobradjeni proizvodi i kao takvi se najlakše vare i najbrže apsorbuju. U ovim proizvodima je veliki molekul proteina metodom hidrolizacijem podeljen na manje peptidne lance, a peptidi se nakon toga metodom mikrofiltracije izoluju. Tako da ovi proizvodi imaju sve prednosti izolata a pri tom se jos i brže i lakše apsorbuju.

Poredjenjem ove tri vrste whey proteina odlučićete koji je za Vas i Vaš cilj najbolji. Svaki ima nekih svojih preednosti pa tako je hidrolizat najbrže i najlakše apsorbujući protein zatim idu izolati i na kraju koncentrati whey proteina. Osim toga zbog svih prednosti hidrolizata i zzbog skupih procesa pri kojima je dobijen cena ovih proizvoda je najveća ali su i najbesprekorniji i odgovaraju zahtevima i najstrožijih dijeta. Izolati su u glavnom za većinu zadovoljavajući i dobar izbor jer su veoma visokog procenta proteina a i prečišćeni. Koncentrati surutke su za osobe koje ne moraju iz bilo kojih razloga da vode preterano računa o minimalnoj količini mlečnih sećera i masti. Tako da imaju nasjniže cene. S tim što bi npr osobe netolerantne na laktozu morale da povedu računa i odluče se za izolat i hidrolizat jer se u koncentratima u maloj količini može naći.

Česta pitanja potrošača se vezuju za razliku izmedju Whey proteina i surutke u prahu tj tečne surutke. Naravno sve to kreće prvenstveno odatle što se ta surutka u prahu može naći po mnogo nižoj ceni pa dolazi do zabune da li je to isto i zašto bi plaćali puno više ako ne moramo? Ali razlog za to ipak postoji. Surutka u prahu koja se može kupiti u prodavnicama zdrave hrane je u suštini dehidrirana surutka. Taj postupak dehidratacije se radi na veoma visokim temperaturama pri čemu dolazi delimično do denaturacije proteina čime se smanjuje i njegova biološka vrednost. Osim toga ovim postupkom se ne izdvaja samo čist protein već zaostaju i laktoza i višak mlečnih masti. Za razliku od ovog postupka postupci za dobijanje preparata na bazi surutke, tj whey proteina, se izvode zahtevnim i skupim postupcima koji se rade hladnim putem kako se protein ne bi ugrozio. I ovi postupci omogućavaju izolovanje i najčistijih oblika proteina bez masti šećera, što je posebno bitno za gojazne osobe, osobe koji žele izgradnju čiste mišićne mase i osobe netolerantne na laktozu.

Količina i unos whey proteina zavisi od mnogo faktora kao što su: telesna težina, broj treninga u toku dana i njihov raspored i sastav. Najbitniji period za uzimanje proteinskog šejka jeste period nakon treninga kada je brzina apsorpcije zbog prokrvljenosti mišića najveća a i mišići su „najgladniji“. Takodje dobar period za uzimanje proteinskog šejka jeste ujutru nakon noćnog sna, kada više sati organizam nije imao nikakvu prehranu, i tada je poželjno uzimati sa kompleksnim ugljenim hidratima. Takodje se može koristiti i pred spavanje u kombinaciji sa nekim sporoapsorbujućim proteinom tipa kazein. Uopšte broj doza proteinskog šejka se odredjuje prema potrebama potrošača i prema unosu proteina kroz ishranu pa koliko se kroz suplement treba dodati.

Mogu ga koristiti i osobe na masi a i na definiciji. Onin koji žele veće nabacivanje mase koriste ga uz veći unos ugljenih hidrata, praveći ga sa mlekom. Tada se isključivo koristi kao dodatak obrocima nikako kao zamena za obrok. Dok osobe koje vode računa i žele mišićnu masu bez masti mogu ga koristiti sa što manje uigljenih hidrata, najčešće ga praveći sa vopom. Čak i u vidu mršavljenja može se koristiti kao zamena za obrok radi kontrolisanog unosa kvalitetnih kalorija bez masti i ugljenih hidrata.

Whey protein je prirodan dodatak ishrani, izolovan iz prirodnih izvora surutke. Tako da ne može imati nikakvog štetnog dejstva. Naprotiv jako je koristan jer nabdeva organizam esencijalnim aminokiselinama pa učestvuje u izgradnji mišićnih ćelija,takodje oporavlja i štiti mišiće. Osim pozitivnih efekata na mišiće whey protein učestvuje u obnovi organa (prvenstveno jetre kod oboljenja jetre proteini surutke utiču pozitivno na njenu regeneraciju i oporavak). Zbog specifičnih frakcija proteina koje sadrži (laktoferin i imunoglobulin) takodje pozitivno utiče i na imunitet. Kao što smo već naglasili može se uticati na povećanje ili smanjenje telesne težine njegovim adekvatnim korišćenjem,i takodje je odlična dopuna ishrani u nemogućnosti kvalitetnog proteinskog unosa kroz hranu. Kao tečni obrok može dobro poslužiti osobama koje iz makog razloga imaju problem sa velikim unosom čvrste hrane (kod nekih bolesti,povreda i slično). 

Kazein tzv noćni protein 

Kazein je protein izoloivan iz mleka i sira. Karakterističan je po tome što u želudcu formira gel koji omogućava sporije, višečasovno otpuštanje aminokiselina. Samim tim je pogodan i dobar odabir proteina pred noćni san kada nam je i potreban „sporiji“ protein koji će nas duži period postepeno hraniti aminokiselinama. Tako da je odličan izbor za one koji vode računa i brigu o zaštiti i prehrani mišića. 

Albumin iz jaja

Albumin iz jaja je protein bez masti i holesterola. Takodje spada u sporijeapsorbujuće proteine pa je pogodan za uzimanje pred spavanje i tokom dana kao medju obrok. Sadrži bitne hranljive materije kao što su: niacin, riboflavin, magnezijum, sumpor, kalijum hlorid...

Sojin protein 

U slučaju da ste vegeterijanac,vegan ili ste na postu i iz ma kog razloga ne možete koristiti proteine životinjskog porekla tu je protein soje.

Osim što gore spomenutim osobama može obezbediti dodatni unos proteina soja je biljka koja može pozitivno uticati na organizam jer sadrži esencijalne mnasne kiseline, vitamine, minerale i vlakna. Ima antioksidativna dejstva jer sadrži fitinsku kiselinu pa se može preventivno koristiti protiv nekih vrsta karcinoma. Sojin protein ima dobar efekat na ljudsko zdravlje, prevashodno zdravlje žena. Sojini izoflavoni su ključni za fitestrogensku aktivnost. Zajedno sa fitosterolima smanjuju loš holesterol i trigliceride stoga su važni za zdravo srce. Smatra se da izoflavoni pokazuju i pozitivne efekte na kognitivne funkcije, tj. poboljšanje moždanih funkcija.

Izolat proteina soje je visoke koncentracije, visokog kvaliteta, lako i brzo apsobujući, neživotinjski izvor proteina sa velikom količinom važnih aminokiselina, među kojima su i Bcaa i glutamin. Kompletan je protein, što znači da sadrži sve važne amino kiseline zbog čega ga koriste i sportisti i rekreativci.

Metabolizam proteina
Iz lumena tankog creva amino kiseline ulaze u ćelije tankog creva uz pomoć nosača (što je obično neki protein), a odatle putem krvi odlaze u venu porte, a zatim u jetru, iz koje se transportuju u druge organe, gde se amino kiseline koriste za sintezu proteina koji su potrebni organizmu. Najintenzivnije se ova sinteza odvija u jetri, mišićima i sekretornim organima. Proces razgradnje počinje deaminacijom, odnosno odvajanjem amonijaka pri čemu nastaju keto kiseline i amonijak. Amonijak prelazi u ureu i izlučuje se putem bubrega. Na ovaj način se gube proteini ukoliko nisu potrebni za dobijanje energije. Ako su ćeliji potrebni proteini kao energetski izvor (ukoliko u ishrani nedostaju ugljeni hidrati i masti) posle deaminacije keto kiseline će se koristiti kao izvor energije. Keto kiseline lako prelaze u acetil koenzimA koji ulazi u Krebsov ciklus trikarbonskih kiselina. To je proces glukoneogeneze gde amino kiseline prelaze u glukozu i glikogen. 18 aminokiselina je sposobno da se transformise na ovaj način. Amino kiseline, takođe, mogu da se transformišu u masne kiseline procesom ketogeneze i ovako se transformiše devetnaest aminokiselina.
Hormonska regulacija metabolizma proteina
Hormon rasta - Ubrzava sinetezu proteina u ćelijama i porast proteina u krvi.
Insulin - Ubrzava ulazak aminokiselina u ćelije, a istovremeno transportuje i glukozu, smanjuje se upotreba aminokiselina kao energetskog izvora.
Glukokortikoidi - Smanjuju količinu proteina u tkivima, a u plazmi povećavaju koncentraciju aminokiselina. Ova razgradnja ekstrahepatičnih proteina značajna je u keto i glukogenezi.
Testosteron - Pomaže odlaganje proteina u tkiva, naročito u mišiće, tj. pospešuje njihovu sintezu.
Nedostatak proteina
Hronični nedostatak proteina u hrani, a naročito proteina životinjskog porekla naziva se Kvasiorkor. Javlja se u siromašnim i zaostalim krajevima gde su deca odmah po rođenju lišena majčinog mleka. Ovaj deficit je često kombinovan sa deficitom vitamina. Bolest je praćena gubitkom apetita, slabim varenjem, zastojem u rastu i razvoju, dispigmentacijom kose (kosa postaje bakarnocrvena), edemima stopala. Pošto se sindrom proteinskog deficita može naći čak i kod dece koja su hranjenja majčinim mlekom, smatra se da veliku ulogu u nastanku oboljenja ima i kvalitet unetih proteina, odnosno količina aminokiselina koje sadrže sumpor (metionin).
Marazam je malnutricija koja se javlja kao mešovit sindrom proteinsko-kalorijskog deficita, tzv. proteinsko-kalorijska malnutricija. Ovaj sindrom je praćen zastojem u telesnom razvoju, malom telesnom težinom i atrofijom mišića.
Prekomeran unos proteina
Kao i kod ostalih nutrijenata, tako i suficit proteina u ishrani doprinosi stvaranju masti u organizmu, a pored toga, hrana bogata proteinima je najčešće bogata i mastima.Usled prekomernog unosa proteina dolazi do:
povećanja telesne težine, dehidratacije (kada se izlučuje putem bubrega, višak proteina za sobom povlači i veće količine vode) gubitka kalcijuma (ova razmatranja su još u toku, a smatra se da prekomerna količina proteina dovodi do gubitka Ca iz kostiju i nastanka osteoporoze).